po tom kriteriju ni ljudi nisu normalni.
moj stari bi recimo bio duboko poremecena osoba.

Ne. U Romulancima su te karakteristike prikazane pojačane, ali da, u smislu da opisuju takav tip ljudi. Nisam sigurna što sam pod ovim mislila reć.
A što se tvog starog tiče, ne bih znala, ali ako misli da ga netko proganja, onda pati od paranoje, i to spada pod psihičko oboljenje i moglo bi se reći da je poremećena osoba. Za dubinu nisam sigurna. NHF.

hm...
ok, da, istina je da romulanci posjeduju naglasene neke ljudske osobine.

ali po toj logici vise menje svaka rasa u treku (koje obicno imaju naglasene neke ljudske osobine) mogla bi se okarakterizirati kao poremecena po ljudskim mjerilima.

Aleluja!!! ST je u biti jedna psihološka epopeja s radnjom na svemirskom brodu.

da se ne zaboravi... svaka strana ovog topika treba da pocinje sa ovim pitanjem!

Baš mi je pala na pamet epizoda ,,Vox Sola". Što mislite o kretasanskom običaju da nikad ne jedu u prisustvu drugih? To mi se nekako čini logičnijim od našeg dopuštanja da nas svatko gleda dok jedemo. Nije li to malo neugodno? Mislite li da su Kretasanci razboritiji po tom pitanju?

Ne postoji razboritost u kulturnoj relevantnosti. Njima je jedenje pred nekime ekvivalent seksu pred nekime, gotovo tabu tema. I meni je draže da jedem sam nego da me drugi gledaju.

takav neki obicaj u recimo to tako modernom drustvu ima duboke korjene.

opcenito mozemo vidjeti dva pristupa kad govorimo o hrani: mesojede i biljojede. ugrubo receno:

mesojedi ulove plijen i potom je lovinu cilj pojesti sto prije, dok ne dođu hijene i preotmu ti je (parafraziram). ovdje, ako se radi o coporu, pronalazimo i hijerarhiju: tko jede prvi, tko drugi i slicno. hranjenje uprincipu traje kratko, hrana je ogranicena i postoji suparnistvo.

kratko receno: mesojed pri obroku na svoje bliznje gleda kao na prijetnju vlastitom prezivljavanju.

kod biljojeda je situacija drugacija. oni, recimo, kad jednom pronađu pasnjak na njemu ostaju i hrane se duze vremena. isto tako hrane ima za sve, rijetke su situacije u kojima se valja boriti za svaku travku. s druge strane, ako se radi o krdu, jedinke koje se istovremeno hrane ovise jedne o drugima pri primjecivanju grabezljivaca i slicnih opasnosti.

kratko receno: biljojed pri obroku na svoje bliznje gleda kao na pomoc pri prezivljavanju.

dakako, ljudi su danas svejedi, nadalje, moglo bi se diskutirati o utjecaju organiziranog lova, sakupljanja plodova te kasnijem uzgajanju istih i slicno.
ipak, cini mi se da se danasnji obicaji daju sustinski objasniti cinjenicom da smo, kao vrsta, na svom evolucijskom putu izvorno i vecinom bili biljojedi.

sto se tice izvanzemaljskih civilizacija, one koje su se razvile kod vrsta koje su kroz evoluciju bile vise vezane uz meso vrlo vjerojatno bi imale neke idikacije toga u svojim obicajima. konkretno gorespomenuti kreetanssi mogli bi biti upravo lijep primjer toga.

Klingonci i vulkanci po svojim čudnim običajima

Ja nisam...

I vidiš da se čoeku nije otvorio padobran.

Mene je to odmah podsjetilo na običaje Bene Gesserit reda iz Dine. One su isto uvijek jele same.

Kod nas je papanje u drustvu skoro pa ritual za socijalizaciju i druzenje pa tesko da bi se moglo uzet kretasanski obicaj ko logican za ljudsku populaciju